20.06.2017.

trpanjske elegije.


I

tog leta sam je prvi put zavoleo s bezbroj nestašnih
vidri u telu i ni do danas je nisam preboleo onako setnu
gorku neveselu tog leta sam je prvi put zavoleo

II

govorio sam joj da je ko muško da više ne nosi pantalone
pravila se da je ne zanimam i nije me to bolelo
bilo je tog leta bezbroj mladića mišićavih lepih
bilo je na dračevcu mladića koji su skakali sa najvećih
stena pred devojkama
neki holanđani musavi koji su ih snimali kao da su
ugledali musu kesedžiju pa da se hvale tamo kod njih
mene je čudilo kada me je gledala malo kriomice
bio sam tog leta jako mršav i bled i išao sam stalno
u zelenoj košulji jednoj sa pegama jer su mi se videla
četiri rebra
govorio sam: ja to tako osetljiva mi koža
a sunce beše tad potpuno bledo nad vidokruzima
zatočenim vodom
čak pomalo sivo
ja sam je danima netremice gledo iza stena se kao
dete skrivo brao kupine gađao je kamenčićima sakriven
da kao onako nehajno u pesku leži ko mrtvi ladoleži dok pod
suncem spava
govorio sebi: nasankaćeš se ona je lepotica
ona je za one skakavce sa stenja za one što vade zvezde
i ježeve za snagatore muskulatore duvatore urlatore
za one sa lančićima od koralja i školjki i ježevih zuba
i šta znam ja znam tetovirane razbacane zalizane nešišane
treba biti majstor i skakat naglavačke
sve sam to mislio.

III

nosila je o vratu tanak lančić sa malom zlatnom ikonicom
tog leta kad sam je prvi put zavoleo
igrali smo se lopte u vodi ozbiljno za golove
ona je pobedila jer sam to hteo
smejala se gnjurala govorila mi al si ti igrač
al ne znaš da braniš
onda smo išli na crkvu svetog roka uz stepenice
čitali slova: župnik dinko učinio čitali natpise
bacali novćiće kroz rešetke u portu
držali se za ruke
na usnama je imala neku ranicu i nije dala da je poljubim
rekla je kad prođe
molio sam je da usne stalno maže ten-sanom i onim ženskim
mazaljkama da je preboli
tad sam počeo da je volim

05.06.2017.

peti je.

Valjda je trebalo da pitaš,
Da se brineš.
Gdje sam?
Što me to nema?
Da li sam, možda, tuđa?
Kako mi je prošao ovaj dan?
Valjda je trebalo da te zanima
Da li sada mislim o tebi?
Da li se nestašno valjam po krevetu
Smješkajući se onako zlobno?
Da li premotavam kaleidoskop
Po glavi?
Valjda bi trebalo da vodimo razgovore
Do zore.
O ljubavi.
O strasti.
O svemiru.
O mimozi.
O kartama.
O idejama za sjutrašnji dan.
O kafama,
Onim “jakim kao ja, a slatkim kao ti.”
Možda je trebalo da vodimo razgovore
Do pet ujutro,
Ili da vodimo ljubav.
Svejedno.

26.05.2017.



Jedno ljeto sa Irenom,
Sa Irenom, sa Irenom,
Da l' će vratiti sigurnost
U životu mom i njenom?
Sad smo pobjegli od svega,
Sad je kasno da nas traže,
Za to skrovište kraj mora
Znamo mi i čuvar plaže.
...
A u ljetu sa Irenom,
Sa Irenom, sa Irenom,
Da mi otkrije se život
Tek u zagrljaju njenom,
Pored uspavanog mora
U tom jednom kratkom ljetu,
Tako nestvarnom i divnom
Ko u nekom drugom svijetu.


Stariji postovi